Evo pošto sam lepo zamoljena ispričaću vam ukratko kroz šta smo moj muž-puž i ja prošli, možda nekom pomogne...
Dakle, prvo što treba da znate jeste da ja imam ćerkicu od 10 i po godina iz prvog braka iz kojeg sam jedva živu glavu i dete izvukla (3 dana pred njen prvi rođendan smo uspele da pobegnemo odande). Ne bih vas sada opterećivala nemilim detaljima iz tog perioda mog života, pokušavam da ih zaboravim i da što manje razmišljam o tome. Naravno ukoliko neko, ne daj Bože, ima sličnih problema u svom braku i treba mu savet ili pomoć - tu sam!
Kada je moja ćerkica imala 5 godina upoznala sam mog sadašnjeg muža-puža. Ono što mi je bilo najvažnije jeste da se on svidi i njoj, a ne samo meni... I tako sedimo nas troje jedno veče u restoranu, jedemo pileća krilca na žaru (njeno omiljeno), kad će ti moja ćerka: "A što se vas dvoje lepo ne udate, pa da svi živimo zajedno? A ne ovako, čas mi kod njega, pa on kod nas, pa idemo po kafanama..." I tako u avgustu 2002. godine smo se venčali, on joj je postao otac kakav joj njen biološki nikada nije bio (iako mu ja nikada nisam branila da je viđa), a ona nije propuštala priliku da njega drži za ruku kad se šetamo gradom, da njega pita za ovo ili ono, da od njega traži pomoć ako joj je potrebna i sl. - ukratno obožavaju se!!!
Nas dvoje smo prvo sačekali da sve dođe na svoje mesto, da se svi naviknu na novonastalu situaciju, pa smo onda logično poželeli još dece, a moja ćerka je tražila dva brata i jednu sestru odjedanput!!! E tu je sve počelo... Pošto nekih šest meseci nije bilo rezultata odlučili smo da se isproveravamo. Zapravo on je bio odlučan u tome da prvo proveri sebe, jer ja već imam dete (što opet ne mora ništa da znači), a i on je kao vojno lice bio na 3 ratišta, 3 puta je ranjavan, ima oko 30-ak gelera u leđima, a o trovanju i zračenju sa Kosova da i ne govorim...
Na žalost bio je u pravu - konstatovana mu je oligospermija (manjak spermatozoida u ejakulatu - on je imao 2.000.000, a normalne verdnosti su od 20 do 250 miliona), nakon toga je imao još dosta pregleda i uradio brdo analiza ne bi li se utvrdio uzrok ovakvog stanja, međutim doktori su na kraju došli do zaključka da je najverovatnije (?!?) oligospermija posledica gore pomenutog zračenja i trovanja sa Kosava. Nravno doktor mu je rekao da mora da prestane da puši, pije alkohol i garizirano, da ne sme da jede slano i masno, da treba da izbegava svinjsko meso, da mora da smanji kafu i sl. - ta konstatacija je bila veoma smešna s obzirom da moj muž-puž ne puši, ne pije alkohol ni gazirane sokove, svinjsko meso uopšte ni ne kupujemo (samo junetinu, piletinu, ćuretinu, ribu), niko od nas uopšte ne voli masno, a ko god dođe kod nas na ručak traži so...
Hvala Bogu pa postoji internet - tu sam ja na raznim forumima našla ljude sa sličnim problemima koji su bili spremni da podele svoja iskustva sa mnom. Počeli smo da ga kljukamo vitaminima i aminokiselinama, čajevima i kojekakvim prirodnim mućkalicama za koje se tvrdi da poboljšavaju spermogram. Pre tri godine (2004.) u spetembru je sa svojih punih 30 godina otišao u penziju zbog svih onih ranjavanja koje sam već pomenula, a time je u priličnoj meri smanjio stres koji takođe negativno utiče na spermogram - sad servisira računare i mogu vam reći da mu odlično ide s obzirom da radi ono što voli i kad je raspoložen da radi...
I tako posle 3 godine svega i svačega došli smo do 18.000.000 - to je za nas bio fantastičan uspeh, ali i dalje malo za prirodno začeće. Nekako u isto vreme smo saznali da kao vojni osiguranici imamo pravo na refundaciju troškova vantelesne oplodnje! Naravno odmah smo se ubacili u program i u februaru ove godine smo počeli sa postupkom - na VMA smo odradili sve potrebne analize i dobili lekove potrebne za stimulaciju, a samo VTO smo odradili na klinici Ivanović kod dr Goce (na VMA nemaju uslove ni potrebnu opremu da bi radili VTO). U maju se navršilo 4 godine kako smo počeli da pravimo bebu, ja sam 10.05. napunila 30 godina, a 14.05. smo saznali da je VTO bila uspešna i da smo trudni (moj muž-puž je 23.03. napunio 33 godine)!!! Ne zna se koje bio srećniji, da li nas dvoje ili moja ćerkica...
Sad čekamo januar, a u međuvremenu se selimo u veći stan u kojem su sada moji roditelji, a oni će preći u ovaj naš manji jer za njih dvoje stvarno ni treba više od dvosobnog stana. Tamo će mi prva komšinica biti moja rođena sestra koja ima blizance od 16 meseci (prirodnim putem), tako da će nam biti extra zabavno! To bi bilo to - nije baš bilo ukratko, ali nadam se da vam nije bilo dosadno da čitate...
Prijem 
